Haters Gonna Hate Hate Hate :)

Svi mučimo veliki problem s hejterima.Kako onima na blogu , tako onima u stvarnom životu koji nas,nekada,više povrede.Zašto? Zato što hejter na blogu uvek mora sakriti svoj identitet pod opcijom ,,Anonimno,, . Želite da vam kažem za šta je opcija Anonimno stvorena?Za čitaoce koji nemaju google nalog,ili one koji ne žele da se predstave.Ne za neke kukavice koje su došle da mi pljuju po blogu. Većina njih su ljubomorni, ili su videli samo jednu stvar u postu koja im se ne sviđa,i odmah su počeli da te hejtuju.

Prvo sam se svađala sa njima,na čiji god blog bi dospeli.Na moj,na blog od moje drugarice blogerke...Ali sada oba dva iskuliram.Blogerke znaju da se bore.Zato ja samo iskuliram komentar,ili ga obrišem,nemajući nameru da ga objavim i krenem da napadam dotičnu personu.Zadnji hejt komentar mi je bio na postu gde sam još imala 12 čitalaca. A uvek je motiv mog hejtanja bio to što sam se sa jedva sedam godina blamirala Tijani po postovima. Kao što Ozana kaže,glupo je što vređate neku osobu za ono što je bilo pre Hrista.Više ni ne komentarišem Tijanine postove toliko često,niti ih pratim baš toliko.A komentare na kojima sam izigravala budalasto derište sam obrisala,ako su neki još ostali na mestu aplauz meni . Kad vas vređaju za takvu stvar,odmah možete da znate da je to neko derište zlopamtilo pod anonimnom opcijom. Nema vam druge nego da odmah kažete sve što želite.

Zatim,oni koji vam pišu ,,Sad umukni i izbriši blog,,. Ko si ti da mene ućutkuješ na MOM blogu ? Nije mi se to desilo nikada,ali sam videla da se na drugim blogovima draaastično upotrebljavaju takvi hejtovi.Mislim,ja sam ovaj blog stvorila kako ja hoću,tvoje mišljenje ako ti se ne sviđa moji način pisanja.Jer ja :NE ŽELIM,NE MOGU I NEĆU da menjam sebe tj.svoj način pisanja.Briga mene šta drugi misle. To je kao kada bi mi vi rekli ,,Promeni roditelje,, ili ,,Promeni kuću,, . Te stvari ne mogu da se menjaju . Majka priroda mi je dala kakav-takav dar za pisanje,i iskoristiću ga koliko god ga imam.  Jedine osobe koje ga mogu promeniti su priroda i Bog , i niko više.Čak ni ja sama,ne mogu da kontrolišem da li ću pisati odvratnim stilom,ili da li ću biti talentovana toliko da otvorim blog .

,,Ti se uopšte ne trudiš oko bloga!,,.Isprva komentar ovog anonimca nije imao nameru da me uvredi,kao što je u ostatku i navedeno,ali ne znate koliko te  potrese kad noćima i danima tražiš po šupljoj glavi inspiraciju za post,tražiš dobar ugao gde da ga slikaš,kasniš dva dana za obećani post...I sve u toj žurbi,objaviš post sva premorena,davajući najveći doprinos od sebe,i dođe neko i komentariše ti to.Da mogu da uđem u monitor,otkrijem ko je anonimac, dođem do njega i prosto ga ubijem,ja bih mogla da letim i bez krila od lakoće.Napravi ti blog,nek ti presuši sva inspiracija,pa objavi post kako nećeš nekoliko dana pisati, i da ti ja komentarišem kako nisi fer i kako se ne trudiš oko bloga.

Ovo je jedini post u kome sam progovorila sve što sam  želela . Možda je i kratak,ali meni se sviđa i lakše mi je kad sam sve ovo izbacila iz sebe . Anonimni hejteri su prosto samo jedna mala tačkica u svih *** komentara koje imam .