Zbogom , ili ne.

Ne ispunjava me pisanje više kao nekada , osećam se da potpuno nemam podršku o tome. Javljam vam se nakon sto godina.Možda ću nekada nastaviti da pišem . Možda . Ali tada ću zasigurno početi ispočetka. Nedostajaćete mi , svakim danom mi sve više nedostajete. Ali ne mogu više da pišem i to prosto nije za mene . Imam obaveze koje moram da ispunim , retko nalazim ideje,po vama je svaki moji drugi post je kopija ,iako se trudim da budem originalna.Da,pisanje nije za mene.Barem ne sad.Možda vam se nekada javim kad budem imala više godina i kad budem imala zrelije teme.Hvala što ste bili uz mene ovo malo meseca blogovanja.I da,neću zatvarati blog , ali mi je muka da čitam stare postove.Jednostavno mi nešto zastane u grlu.Blog mi je amajlija . Ali mislim da je i ta moja era završena . Oni koji žele da ostanu u kontaktu sa mnom mogu to putem maila , koji sam vam , čini mi se , sto puta dala.Hvala na podršci , zbogom . ☺ 

One day in my life #1 - Kišna apokalipsa

                                     

Ćao svima. Pre svega, izvinite što nekoliko dana uopšte nisam ni postojala. Bio mi je kompjuter u kvaru. Svašta sam preživela , bolje rečeno. Cenite svog kompija.
Dosta sarkastičnosti.

 Danas mi se desio takav doživljaj da me je naterao da razmišljam o svim ovakvim stvarima koje mi se dešavaju. Zato sam odlučila da ovde otvorim rubriku ,,One day in my life " i pišem kada mi se nešto zanimljivo desi. Mislim da je ovo originalno. Pa, danas ću vam pričati o kijameru koji nas je uhvatio . Inače , pošto je ovo doživljaj, koristiću prava imena svih
.                      

Već petnaest dana kod mene pada kiša. To je možda i dobro , jer tako Bog šalje kišu da usevi bolje rode i da sve bude lepo i zeleno, ali to nekad može naročito da dojadi. Zbog proklete kiše , uvek nam nešto propadne u školi. Danas smo , eto tako, trebali da imamo kros. Ja sam odmah rekla da ne želim da trčim. Nikada nisam pobeđivala i prosto sam znala da je klizavo na terenima. Ipak mi je učitelj reko da idem sa njima i navijam.

Tako danas učitelj neprekidno gleda kroz prozo,, i stalno nam istim glasom govori kako nećemo moći da imamo kros jer će pasti kiša. Kad je konačno pljusnulo , u učionicu ulazi visok čovek iritantnog glasa i saopštava nam da krosa neće biti. Celo odeljenje padne u očaj. Samo je meni bilo svejedno, jer ionako nisam ni želela da trčim. Ipak , to je bila kratka kišica. Odmah posle toga je sunce počelo da peče.
                            
Išli smo na fizičko. Dečaci su igrali fudbal , na terenima, a devojčice slobodne aktivnosti  Odjednom , isti onaj čovek što nam je rekao da je otkazano, ulazi između terena i objašnjava nam kako će ipak biti krosa.

Tako poslednjeg časa odemo na terene kod stadiona na kraju grada. Tu je velika i odlična poljana, samo sada prenatrpana dečicom i prvačićima koji se trkaju. Pošto su već i ljudi koji zvone znali da neću da trčim, odmah je povorka počela da mi viče uz uvo:
-Bogdana , čuvaj mi majcu
- Bogi , aj mi pričuvaj vodu
-Bokice , možeš da mi pričuvaš buket?
-Dano , moš da mi čuvaš trenerku?
-DANO , MOŠ OVO ?
-BOKI , MOŠ OVO ?
- A OVO ?
-A MOŠ DA MI STRPAŠ DEDU U STARAČKI DOM?
-A MOŠ DA MI KUPIŠ AUDI?
-A MOŠ MI DAŠ ILJADARKU ?
-A MOŠ ME PRESELIŠ U VRANJE?
okej...malo preterujem.

I tako sam ja naslagala te njihove bukete, đinđuve, dukserice i trenerke na travu pa sam sela na njih. Jedna devojčica , Hana , takođe nije mogla da trči. Pošto je bilo sunčano, a želela sam da gledam kros, uzela sam naočare za sunce od mog druga Alekse da bih mogla da gledam . Ispostavilo se da i nije bilo baš nešto zanimljivo, ali mi je bilo lepo dok sam sedela na svim onim jaknama .
 
Inače smo bile ispod jednog drveta, kad poče malo da pljuska. Učitelj je rekao da požurimo, jer je i grmelo. Ja sam , inače , podigla moje helanke do kolena , i nisam to ni primetila. Bilo je lepo da mi kiša sipa po njima. Stavila sam one naočare i ušla u red.

Tako smo išli i išli, dok je pljusak postajao sve jači i jači i dok su se pravile tolike bare da su nas kola prskala kad bi prošli . Odjednom , osećala sam se kao da je pitanje života ili smri. Visoke , uzane kapljice odbijaju se o beton i stvaraju neverovatan zvuk koj iritira uši. Po mojim rukama padaju tako oštre kapljice da bukvalno bodu kožu. Mi u redu trčimo . Kiša sipa. Moja jakna se polako mokri . Stavljam kožnu jaknicu na glavu u nadi da će me malo zaštititi. Prelazimo sa trotoara do drugog. Čuje se vriska, pištanje , udaranje stopala u bare, psovanje dečaka , kiša koja se odbija o bele i okrečene ograde. Kiša je počela da pada toliko da su se naočare koje sam nosila ukvasile od tolike vode.  Osećam kako kišne kapi padaju na moju kosu i rasipaju se . Odjednom , duž mojih kolena , tu gde sam digla helanke,osetim kao da me nešto bode. Isti takav bol osećam i na vratu i laktovima, i ja, ubeđena da je to bila samo kiša, shvatam da nas je uhvatio i grad . Tanke i male kapljice leda udaraju mi o odeću, odbijaju se i tope se po mojoj kosi , licu, odeći .. Osećam kako me nešto jako grebe na obrazima. Kolona idalje trči . Osećam se kao da ću se samo okliznuti o neku baru. Osećam kako kiša postaje sve jača i kako sklanja pogled mojim naočarima. Skidam naočare i brzo ih brišem o duksericu , zatim ih opet stavljam i nameštam rajf. Ništa ne vredi . Kiša je mnogo jaka . Aleksandra, moja najbolja drugarica, već je bila sva mokra i tresla se od hladnoće. Odjednom , čuje se učiteljev glas sa leve strane reda ;
-Ovamo!

Nisam mogla ništa da vidim kroz maglu koja mi je pala na naočare, samo sam mogla da skrenem u pravcu kolone . Bili smo ispred učiteljeve kuće . Stali smo na usko stepenište, zbijajući se jedno uz drugo, kao ježevi kojima je hladno i moraju da se zbiju. Spuštam helanke na dole, gledajući već polu ogrebana kolena. Učitelj nam rukom pokazuje da uđemo.

Kuća je iznutra bila prostrana. Mala dnevna soba u kojoj je bio televizor i stočić i kauč bila je odmah pored kuhinje Uzimamo bele peškire sa zelenim šarama. Prag je odjedanput postao pun dečjih patika, čiji su vlasnici imali prenatopljene čarape. Klupa u hodniku se puni mokrim kabanicama, duksericama, pa čak i majcama. Da je neko probio krov i gledao nas kroz dnevnu iz aviona, sigurno bi video čovečuljke koji hodaju levo-desno sa peškirima na glavama , dok jedni pokušavaju da otmu peškir ovom drugom . Ja sam spokojno sela na kauč i obmotala turban od peškira oko glave , pridržavajući još jedan plavi peškir na kolena koja su bila promrzla. Jedni su kukali, drugi se bunili , jedni se šalili, drugi se umotali u peškire kao u kakvo ćebence i tako sedeli na stolicama . . dečaci , koje je inače bio briga da li će da budu mokri , gledali su svakakve uramljene slike okačene po zidovima . Samo sam ja drhtala od same pomisli na to šta će sad biti .
-Da li će roditelji doći ovde?Da li ćemo ići u školu?Gde? - Ovo sada izgleda jako patetično , ali tada smo se plašili i reakcije naših roditelja , uprkost tome što smo nekako spašeni .

Međutim , nastao je još veći maler . Kiša svakoga prevari , pa je nas tako i ovoga puta. Iako su tamni oblaci idalje bili na nebu , nije bilo kiše , i učitelj je rekao da se obučemo , obujemo , vratimo peškire i krenemo . E sad, dok smo mi sve to uradili mogli smo tri puta da odemo iz škole i dođemo . Ali kako smo bili spori kiša nas je uhvatila i ovaj put . Devojčica ispred nas , u kratkoj majci se smrzava , ja , u dukserici , drhtim , druge devojčice drže kosu pod kapuljačom , cičeći i komentarišući sve što im se upravo desilo .

Nekako smo stigli do škole , mokri , šmrkćući , plačući .. Ušli smo punom brzinom u školu , gazeći i veliku baru na sred puta ; nije nas bilo briga . Želeli smo samo da što pre odemo kući i ušuškamo se u toplo ćebe .
Sedeći tako na klupi u školi , ogrnuta sa texas jaknom i kožnom jaknicom , sklupčana , pokušavajući da se nekako ugrejem , i držeći telefon u ruci , prislonjena na zid , dok sam čekala da mi stignu roditelji , slušala sam kloparanje kiše , dok mi je telom strujao opet onaj osećaj topline . Onaj osećaj radosti . Radosti što se ovaj dan završio . Radosti što svaki čas očekujem da mi se na ekranu telefona ispiše ,, Tata " . To što sam se spasila i što sad bezbrižno mogu da prebrinem sve .
Zaista , neopisiva je sreća proći jednu takvu apokalipsu . Ispred moje kuće bile su tolike bare da sam jedva došla do praga . Bio je divan osećaj sedeti u jakni u školi , slušati kako se neko tamo razgovara i čekajući da te neko spase . Iako to i nije baš realno , lepo je kada znate da ste konačo srećni i da prestaje sve ono što vam se ne sviđa .
Zaista , neopisivo .

Vlog:Knjaževac

Pa,šta sam napravila u Knjaževcu , ništa.Niko iz Banje niti iz nižih razreda nije prošao,trebam da sačekam da budem peti ili šesti da bi me sigurno pustili.No,bar sam se lepo zabavila.Išla sam sa devojčicom koja je jednu godinu starija od mene i jednom koja je prvi razred.Sve je bilo odlično,osim što je ova prvakinja pravila lom dok smo bili u domu kulture , zavlačila se ispod stolova i tako dalje.Ali sam se i sa njom sprijateljila.Pa,sad bih počela sa detaljnim opisivanjem , tako da , zavalite se u stolice , i čitajte . 

Krenuli smo školskim kombijem u 09;25 . Devojčice na prednje sedište,ja u sredini,i tu sam napravila veliku grešku,pošto obožavam da gledam kroz prozor,a kraj Sokobanje je stvarno prelep . Samo je jedan dečak iz šestog razreda još išao sa nama i mislim da mu je ovo bilo najgore iskustvo,pošto ni reč nije progovorio tokom celog takmičenja.Dok smo polazili , ćutali smo kao zaliveni.Neko gleda kroz prozor,neko pije sok,neko čita knjigu...Ja sam ponela Hari Potera i Hello Kitty(nešto što sam čitala sa 7 godina),Hari Potera jednostavno jer obožavam da ga čitam , a Hello Kitty da bi se smejala nečemu.

Kombi je stao ispred Knjaževačkog doma kulture dva sata kasnije,znači u 11 i nešto.Da bi prošli,morate da pređete most preko reke . Šta li je ono , ne znam ni ja.Plus je to na svakih 200m most,pa vi vidite . ☺ 

Ušli smo u Knjaževački dom kulture.Tamo je sve divno sređeno.Ogromne spiralne stepenice koje vode do neke terase su tačno na sredini hodnika.Ono što mi se posebno svidelo je što u jednom uglu hodnika ulazite u nešto što je nalik čekaonici.Pet fotelja gde ljudi mogu da sednu za vreme pauze između takmičenja(kad žiri odlučuje).Tu smo ja i moje dve prijateljice našle zajednički jezik.Mislim,bile smo vrlo različite,jer je svaka volela drugo,ali , sve smo volele da se šalimo i smejemo , što je bilo dovoljno :) . 

Ta ogromna sala u domu kulture ima barem 19 tih dugih stolova , ako ne i više.Oni su mi zadavali probleme,jer su preko njih navučeni ljubičasti čaršafi , koji su vrlo klizavi , a mi trapave,pa je jedino sa našeg stola do kraja visio jedan kraj čaršafa.

Svaka pauza je trajala dugo,dovoljno da mi smažemo nešto od grickalica do samog kraja.U kombiju smo dobili sok od narandže Nectar Family,sendvič sa sirom,krastavcem i salamom i Mars čokoladicu,koju ja inače ne volim ali ovaj put sam je nekako pojela. Plus smo na takmičenju dobili sok voćni mix , i sendvič u lepinji sa salamom i sirom.I da,ova iz trećeg razreda,koju ćemo zvati asistentkinja P , mi je uvalila keks od koga nije mogla da zakopča ranac.Ali , džaba to , moj je bio veći od njenog , he - he . 

Imali smo , ja mislim , četri pauze.Četvrta je bila najduža,pa smo se prošetali po Knjaževcu i svratili u Lily.Kupila sam neku stvaarno sweety stvarčicu koja će biti u Haulu , i nešto za roditelje . Inače , ispraznila sam ceo novčanik jer nisam štediša,i ostalo mi je sutra za užinu . Nema veze , bar kupujem lepo ☺ .

Vi već sigurno znate kako sam ja potpuno luda,a to svedoči i činjenica da sam detetu koje je držalo igračku pušku rekla : ,,Jao begam,upucaćeš me,kuku!".Ono dete me gleda u fazonu ,, Vrati se ti u psihijatriju" . 

Prijatno sam se iznenadila koliko se Knjaževac promenio za toliko kratko vreme.Nove radnje,novi raspored...Nisam se mnogo ni obazirala na promene,onaj ko stalno šeta tim ulicama i primećuje razliku.

Btw,ovim gore smo se oduševile i ismejale kao nikad pre,a ja sam i ovekovečila trenutak i malo ga izeditovala,aham. 

Onda smo se vratili u dom kulture,gde smo onda bili jako kratko.Vratili smo se po rančeve i spakovali sve u njih . Onda smo otišli put pod noge. 

U autobusu je posebno digao atmosferu zvučnik gore, tako da mu se ovim putem zahvaljujem.Hvala što sam od tebe naučila 200 pesama u samo četiri sata . 

Dobro , sada ću da stavim one slike koje nisam stavila.Inače je bilo prelepo,i pokupila sam doosta hackova,pa ide post o tome . A vi mi pišite još neke life hackove za put i opšte takmičenja u komentarima.Sve slike nadole su moje ali nemaju potpis,a slikala je ova iz trećeg razreda xd.Vidimo se.

Haters Gonna Hate Hate Hate :)

Svi mučimo veliki problem s hejterima.Kako onima na blogu , tako onima u stvarnom životu koji nas,nekada,više povrede.Zašto? Zato što hejter na blogu uvek mora sakriti svoj identitet pod opcijom ,,Anonimno,, . Želite da vam kažem za šta je opcija Anonimno stvorena?Za čitaoce koji nemaju google nalog,ili one koji ne žele da se predstave.Ne za neke kukavice koje su došle da mi pljuju po blogu. Većina njih su ljubomorni, ili su videli samo jednu stvar u postu koja im se ne sviđa,i odmah su počeli da te hejtuju.

Prvo sam se svađala sa njima,na čiji god blog bi dospeli.Na moj,na blog od moje drugarice blogerke...Ali sada oba dva iskuliram.Blogerke znaju da se bore.Zato ja samo iskuliram komentar,ili ga obrišem,nemajući nameru da ga objavim i krenem da napadam dotičnu personu.Zadnji hejt komentar mi je bio na postu gde sam još imala 12 čitalaca. A uvek je motiv mog hejtanja bio to što sam se sa jedva sedam godina blamirala Tijani po postovima. Kao što Ozana kaže,glupo je što vređate neku osobu za ono što je bilo pre Hrista.Više ni ne komentarišem Tijanine postove toliko često,niti ih pratim baš toliko.A komentare na kojima sam izigravala budalasto derište sam obrisala,ako su neki još ostali na mestu aplauz meni . Kad vas vređaju za takvu stvar,odmah možete da znate da je to neko derište zlopamtilo pod anonimnom opcijom. Nema vam druge nego da odmah kažete sve što želite.

Zatim,oni koji vam pišu ,,Sad umukni i izbriši blog,,. Ko si ti da mene ućutkuješ na MOM blogu ? Nije mi se to desilo nikada,ali sam videla da se na drugim blogovima draaastično upotrebljavaju takvi hejtovi.Mislim,ja sam ovaj blog stvorila kako ja hoću,tvoje mišljenje ako ti se ne sviđa moji način pisanja.Jer ja :NE ŽELIM,NE MOGU I NEĆU da menjam sebe tj.svoj način pisanja.Briga mene šta drugi misle. To je kao kada bi mi vi rekli ,,Promeni roditelje,, ili ,,Promeni kuću,, . Te stvari ne mogu da se menjaju . Majka priroda mi je dala kakav-takav dar za pisanje,i iskoristiću ga koliko god ga imam.  Jedine osobe koje ga mogu promeniti su priroda i Bog , i niko više.Čak ni ja sama,ne mogu da kontrolišem da li ću pisati odvratnim stilom,ili da li ću biti talentovana toliko da otvorim blog .

,,Ti se uopšte ne trudiš oko bloga!,,.Isprva komentar ovog anonimca nije imao nameru da me uvredi,kao što je u ostatku i navedeno,ali ne znate koliko te  potrese kad noćima i danima tražiš po šupljoj glavi inspiraciju za post,tražiš dobar ugao gde da ga slikaš,kasniš dva dana za obećani post...I sve u toj žurbi,objaviš post sva premorena,davajući najveći doprinos od sebe,i dođe neko i komentariše ti to.Da mogu da uđem u monitor,otkrijem ko je anonimac, dođem do njega i prosto ga ubijem,ja bih mogla da letim i bez krila od lakoće.Napravi ti blog,nek ti presuši sva inspiracija,pa objavi post kako nećeš nekoliko dana pisati, i da ti ja komentarišem kako nisi fer i kako se ne trudiš oko bloga.

Ovo je jedini post u kome sam progovorila sve što sam  želela . Možda je i kratak,ali meni se sviđa i lakše mi je kad sam sve ovo izbacila iz sebe . Anonimni hejteri su prosto samo jedna mala tačkica u svih *** komentara koje imam . 

Recenzija:Bon Bons Malizia Milk Shake

(font na slici;A Gentle Touch,logo:A Day Without Rain) 

Oduvek sam volela tu dečju marku Bon Bons i uvek se radovala kad dobijem nešto iz nje,parfem,toaletnu vodicu...Ovog slatkiša dobila sam na prošli rođendan,a idalje ga čuvam.Stalno se mirišem njime kad idem u školu,prosto,očaravajuć je. Ja sam danas spremila malu recenziju ovog parfemčića,pa, da krenemo.

P.S.Aparat mi je popravljen,a ima i novog potpisa na slikama! 

Pa,sećam se tog trenutka kada sam raspakivala poklone.Ovaj BonBons parfemčić mi je kupio moj drug Nemanja i zahvaljujem mu se na tome.Dakle,prvo kada sam ga pomirisala,mogla sam da se zakunem da je to kokos . Tata je mislio da je miris med i mleko , a mama vanila.Zapravo,samo moja majka je bila upravu,pošto ovo nosi miris milk shake-a sa vanilom.Ko još želi da miriše na milk shake?Pa samo ja,naravno. 

Tako smo,posle pogađanja ,,misterioznog" mirisa počeli svi redom da ga mirišemo,a ponajviše sam bila srećna ja,zato što je to bio baš moj parfem . 

Najviše me je privukla ta plava ambalaža sa oblacima,podseća me na neke moje snove,u snovima ja obično letim i ležim na oblacima.Ta velika slova vuku pažnju na sve ostalo,a pogotovo što su moje omiljene boje zajedno . 

A miris...On udara u nos,bukvalno.Prejak je,ali obožavam tako jake mirise!Čim prsnem ovo,odmah mi se budi želja za Milk Shake-om od vanile.Znači,poprilično je jak,kome se to sviđa SLOBODNO može da ga kupi i uživa u njemu,a kome i ne prijaju jaki mirisi,baš i nije preporučljivo.Moji se malo izvetrio pošto sam toliko spretna da sam morala da se zavlačim ispod kreveta da mu tražim poklopac dva sata,pa više i nije toliko jak,ali kad ga kupiš,biće.

Jako mi se sviđa što dugo traje,iako mu ambalaža deluje nekako malecno i sitno.Dobro je što može da se nosi u školskoj torbi ili u džepu a da se ne prosipa ili da  mu ne ispadne poklopac.Jedina je mana što nije baš pogodan za čas,jer,ne znam za vas,ali kod mene su i parfemi zabranjeni,može se osetiti na kilometar.Ali ga zato prskam na odmoru.

P.S. Kod mene je tepih ljubičica,pa je zato na ovoj slici jedna bila nepozvani gost ☺ . 

Evo konačnih ocena : 

Ambalaža : 10/10 

Miris:10/10 

Dugotrajnost:10/10 

Konačna ocena:10/10

Sa ovih ocena najlakše možete zaključiti koliko mi se ovaj parfem svideo.Toplo ga preporučujem svima kojima ne smeta jak miris i kojima se ova recenzija učinila primamljivom . Vidimo se u sledećem postu.

P.S . Uskoro će kraj marta,ali svi znate kakve sam problemčiće imala,tako da evo moje čestitke koju sam (nekada daavno,osmog marta 2016.godine) pravila za dan majki♥ .Znam da mi je rukopis UŽASAN,ali šta možeš očekivati od deteta koje je 3 razred lol . 

P.S.S . Blure sam moju ruku zato što je bila sva ušarana hemijskom dok sam slikala :) .

Spring TAG! (Moj tag :) )

Nisam mislila da pišem do sutra,ali,pošto je prvi dan proleća,moramo to proslaviti mojim prvim izmišljenim  tagom.Dakle,tag je baš onako u fazonu proleća,kakav i treba da bude.Trudila sam se oko ovog taga i nadam se da će vam se svideti.Ja neću odgovarati na pitanja,samo ću ih napisati ;).Usput,svugde sam pisala da li bi volela,kojom bojom bi označila...Ako ste muško i radite ovaj tag , slobodno možete da napišete da li bi voleo , itd.

1.Zašto voliš proleće?

2.Koji je tvoji omiljeni cvet?

3.Koji je tvoj omiljeni vesnik proleća?

4.Koje drvo po tebi ima najlepši cvet?

5.Koji cvet po tebi najlepše miriše?

6.Šta učestalnije radiš u proleću nego u ostalim godišnjim dobima?

7.Da li osećaš prolećni umor?

8.Ako ga osećaš,kako se protiv njega boriš?

9.Koja od dva prelazna godišnja doba više voliš,proleće ili jesen,i zašto?

10.Da li bi volela da proleće duže traje?

11.Da li voliš bubice koje izlaze u proleće ili ih se plašiš/smetaju ti?

12.Da li više voliš rano ili pozno proleće? 

13.Kojom bojom bi označila proleće,da li je to zelena,ili neka druga? 

14.Da li voliš da odeš u obližnje šume i bereš prolećno cveće?

15.Koji ti je omiljeni miris proleća?

16.Da li više voliš proleće(izvinjavam se zbog maločasne greške)ili leto?

  Nominujem SVAKOG da uradi ovaj tag,da napiše da sam ga ja nominovala,i da mi ostavi link u komentar,volela bih da čitam odgovore na vaša pitanja! ♥

Ponovo na ostrvu Kirin - Enid Blajton - Recenzija

I , eto , već sam rekla kako sam se vratila čitanju knjiga.Pošto sam trenutno u skroz nemogućnosti da kupujem knjige,uzimam ih iz biblioteke.A ovo je jedna od tih.U pitanju je ,Ponovo na ostvru Kirin, a knjiga je iz edicije ,Pet prijatelja, pisateljke Enid Blajton , koja je ovo napisala još u drugom svetskom ratu , ali je njena unuka tek sad objavila svih dvadeset dela edicije.Danas ćete videti moje ukupno mišljenje o knjizi , kao i radnju . 

RADNJA : (ništa nisam od ovoga prekopirala) En i njena dva drugara upoznali su njenu rođaku Džordžinu , koju nikada ne zovu Džordžina,jer je uvek želela da bude muško.Džordžina ima svoje ostrvo Kirin.Njen tata je naučnik , i da bi radio na svojim novim eksperimentima preselio se na neko vreme na Kirin , Džordž se protivila zbog toga , ali je kasnije shvatila da njen tata ima važne poslove.Kad gospodin Kverton,Džordžiin otac , signalizira osamnaest puta sa tornja , oni dolaze na Kirin , kada im on govori kako su uljezi na ostrvu, i Džordžina, besna zbog te odluke,ostavlja njenog voljenog psa Timija na ostrvu da pazi na Kventona.Kada Kventon opet signalizira,ali sa šest signala ( što je potvrđivalo da je dobro) Džordžina nije videla Timija,za koga se jako vezala.Sledeće večeri odlazi na ostrvo . Uljezi su kidnapovali Timija,a njenog oca proganjaju želeći da im da svesku sa beleškama.Džordžina oslobađa Timija,a on uzima svesku i beži u Kirin kotidž , u njihovu kuću . A šta se dalje desilo , to vam neću reći , jer onda ne bi bilo zanimljivo ;) . 

Knjiga deluje malo sumorno na početku , ali na kraju je prava avantura . Šteta što nisam pročitala prvi deo , odakle sam znala da je ovo tek drugi.Uzimaću još iz edicije ,,Pet prijatelja,,  , normalno.Prvo kada sam saznala da će nešto istraživati u knjizi , bila sam u fazonu ,A samo ne taj smooor"  , ali kada sam pročitala radnju knjige,odmah sam je uzela . I nije mi žao što sam istrošila neko vreme čitajući knjige.Jer su bile dobre.Baš , baš dobre.I da,da skrenem malo sa teme,pročitala sam i prvi put u životu neki bestseler.Dap.Prvi put.Ako hoćete i to da slikam recite,jer je na mene ostavio mnogo veliki utisak. 

Svima preporučujem ovu knjigu , meni se baš svidela,a verujem da će i vama!A sada ozbiljno moram da idem.Pročitaću još neku iz te edicije,verovatno će mi se svideti. 

Stil poznatih - Selena Marie Gomez

OBAVEŠTENJE; Sa svojim slikama opet počinjem u ponedeljak,nešto mi se desilo sa telefonom. 

Opet nova rubrika!Znate koliko već obožavam Selenu , danas bih se malo pozabavila njenim stilom , šminkom ... Zato, hajde da požurimo , i uronimo u stil ove lepotice . 

Ako se po Seleninim slikama koje su uslikali paparaci može suditi , vidi se da se ona jako cassual oblači. Pogledajte samo ovu sliku . Ovako se može obući bilo ko od običnih ljudi . A budući da je Selena šesta najbogatija osoba,vidim da se ne oblači onako bogataški , već se trudi da joj stil uvek bude opušten i ne napadan.Bela majca,braon helanke-Svakom pristupačno. Zar ne? 

Možemo zaključiti da se Selena u slobodno vreme oblači kao obična devojka iz grada,ali , nekada može delovati kao prava dama.

Ovo je Selenina slika sa VMA.Haljina je jednostavnog kroja,ali čini da Sel u ovome izgleda kao prava gospođica.Sviđa mi se boja haljine,iako ne volim uvek ovako drečave boje.Sandale su malo čudnije,kako je noga bukvalno skroz bosa,jedino sa ovim đonovima koji nisu prikazani na slici , i ovim drugim delovima sandala,nalik na one male žičice od kablova ☺. 

Meni se lično ova haljina ne sviđa,jer mrzim kad neko ima takav dekolte,naročito ovako izražen.Ne mogu da kažem ni da Seleni lepo stoji , jer prosto mi se nekako ne čini da je ovo za nju.Gore polu golo,a dole sve prekriveno ostalim delom haljine.

Okej , meni je ovo ... nekako presmešno.Ovo stvarno nije za nju . Prvo , rukavi na majci su preveliki , što čini da ona sama izgleda anoreksično . Kao i deo kroz koji prolazi vrat. Drugo , rekla bih da je ovo viktorijanski stil , pričam za suknjicu . Po meni su štikle (sandale,koj li je đavo ovo) nekako totalni promašaj uz ovu kombinaciju.Ako je već rešila da se obuče ovako , mogla je da izabere neke baletanke.

 

E ovo mi se već sviđa! Haljina je prelepa,obožavam ovako vesele boje i šare.Podseća me na nešto kinesko , na primer onaj njihov mantil (znam dobro o čemu pričam).Imam jedan takav,mogla bih da vam slikam.Obuća mi se sviđa,baš ima nekakav stil koji je neobičan i lep . 

A sada,ono što smo svi čekali - Slikiceee! ☺ 

To bi bilo to za ovaj post.A sada : 

OBAVEŠTENJE: Još jedan član do 20 čitaoca!Znači presrećna sam . Nadam se da ste i vi ;) .