Lea , moje sve :) ♥

To je bilo 13 . 4 . 2015 , ujutru . Lea je tada bila mala,ali ipak dovoljno slatka da osvoji moje srce od prvog pogleda . Iako tako mala i ... sitna , sa tim velikim očima začuđeno je gledala u mene..Bila je zbunjena.I ja sam , pitala sam se odakle ona? Tada sam bila na terasi  , a tata ju je vraćajući se iz prodavnice držao u rukama.Nikada nisam bila srećnija od tog trenutka.

P.S. Slike mi nemaju logo , al nema veze.

Phootoshoting :)

To je kuče koje me uvek razveseli , koje me nasmeje svojim ludorijama . Sećam se da joj je jedno vreme omiljena igra bila da kad tata čisti dvorište juri i čupa metlu.Sećam se da su nas to leto deca gosti iz susedne zgrade pored mene gledali sa osmehom i navijali ,Lea,Lea!, . Kad bi otišli  , i mi bi možda mogli da prestanemo da se igramo , ali Lea je hiperaktivna i nije nam to dozvoljavala.Bila je puna energije. 

Tad sam bila manja,pa sam se možda nekako i plašila od kučića.Jedno veče kad je mama otišla da čita vesti  ,  a ja i tata smo bili kući,izašla sam napolje i igrala se sa Leom.Predhodni dan sam bežala od nje,jer me je iznervirala. I to veče ona mi je, da se osveti,bežala od mene.Slatko sam se nasmejala , posle toga mi je došla u krilo i opet bila ona Lea . 

Sa samo jednim mesecom .

Dok je bila mala,nije želela da se igra. Iako je i tad bila umiljata,želela je samo da spava.Tako bih joj ja stavila glavu u moje krilo , ali se ona opirala i ušla u svoju kutiju . Onda bih se naljutila pa bi otišla iz dvorišta u park (park mi je pored),a ona bi tako glasno cvilela,da je posle molila da mi stavi glavu u krilo .

Mogu da kažem da je prilično razmažena i da uvek želi da ima pažnju.To leto se gradila velika zgrada van našeg dvorišta,i kad je već bila pri kraju , ja , tata i jedan čovek smo bili do te zgrade,  a Lea jedno dva tri metra dalje od nas , možda čak i više.I počela je da cvili jer je bila sama.

Ja to kuče volim više od svega,i sećam se da sam plakala jedno veče neprestano jer joj nije bilo dobro,i zamislite koliko sam samo bila srećna kad mi je sledećeg jutra živahno skakala na kolena i mirisala me, bukvalno kao da kaže ,Nedostajala si mi ! ,. Jedanput kada je tu bio ogromni kombi oko koga je skakala,kada je otišao držala sam je da ne pobegne.Ona je moja beba na četri noge.

Sad više nije beba,sada je velika beba koja puni jednu godinu četvrtog aprila.

Pošto sam ja rođena drugog,a nju sam dobila trinaestog aprila,uvek je zovem ,Zakasnelim rođendanskim poklonom,,.Tako kad izađem,viknem ,,Gde je moja beba,moj zakasneli rođendanski poklon?, 

Samo oni koji imaju psa razumeće zašto ja ovoliko brinem za nju.Ja bukvalno plačem na one scene iz filmova gde psi odlaze,odlaze zadnji put gledajući lice gazde,koji ne pušta suze.Te se pas samo okrene,i pođe niz strmu ulicu , strmu ulicu koja ga ne vraća nikada nigde. 

Ne volim da je opterećujem mnogo , ona se ni na povodac nije naučila,ja jedino što sam je naučila jeste da se penje uz stepenice,igrom gde pobegnem na kamene stepenice , i ona me uhvati . 

Pozvala sam jednog drugara iz škole specijalno na ovaj post , jer jedanput kada sam videla Leu pored vode bukvalno sam vrištala da se vrati.I on mi se smejao . Želim da on zna da je za mene Lea moje dete,bez škole,bez vrtića.Pustila sam je slobodnu , da šeta ,(sa ogrlicom naravno)  jer želim sve najbolje za nju. Ona je...ona je...deo mog života.

Koliko godina da ima,psećih 100 ili 105, za mene će biti stara Lea,koju idalje trebam da poštujem i volim svim srcem,jer šta su ljudske godine za pseće?Nikad me neće povrediti ako mi neko kaže ,Pa taj pas je ,,mator,,  ,  , ne , neće , samo ću pokušati da razbijem glavu tom detetu koji je to rekao za moju bebu , za moju malu , malu , Leicu Bebicu ♥♥ 

Eto , trudila sam se što lepše da napišem ovaj post.Izuzev ovog zadnjeg :0 . Drugarica mi je dala jednu ideju , mislela je da je isproba na svom blogu , ali ja sam se više zainteresovala. 

Sutra novi post ♥ Pozdravlja vas Lea ♥