Bonjur,pa sećate se da sam nekoliko dana odlagala post o ovoj temi,ali JEDNOSTAVNO ne moguu više da čekam.Mislila sam da ovaj post malo produžim,ali niko nije glup da ne zna o čemu se radi u Đulićima(uveocima) . Znači ,ja sam ove knjige dobila još 2014 uz Blic,ali sam tek sad bacila oko na njih.Baš sam pre neki dan bila u šetnji i ponela ih u torbici,pa sam odlučila da napišem post.Da krenemo,od Đulića.
Normalan čovek bi , naravno , više voleo Đuliće.Takvi ljudi,kao i ja,odmah bi počeli od Đulića.Evo nekoliko odlomaka:
Ao,nebo,plavo nebo
Tajovita krasoto,-
Sa visine zvezda sine
Ao rajska miloto!
Noćca bajna,nema tajna
Samo zvezda šapće sjaj.
Srce čuje slatke struje
Tijomorni uzdisaj.
-------------------------------------
....
Al već kad si došla u ovu samoću
Vidiš onu hladnu od mramora ploču
Tu ureži tvoje nepoznato ime
Pa dok žižak gori- nek gori pred njime
A ti beži,ili leti,ako imaš krila
Zaboravi da si ikad ovde bila
----------------------------------
....
Vidiš,vidim,sve već znadeš
Izdaju te sjajne oči
Izdaje te ova rumen
Ova suza to svedoči
--------------------------------------
....
Čitav jedan vek
Tražeći lepše
Milije i slađe -
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet
-------------------------------------------------------
I molio sam oči
Da suze ne liju
I molio sam prsi
Da tako ne biju
------------------------------------
...
Vidiš one tamne slike,
Divlje stvore i oblike?
Eno,eno,već se gube
Pa se opet vrate
Pružajući oštre zube
Na mene i na te
Vitlaju se gori,doli
Od muke i žara
-----------------------------------------------------
Hoćeš da se i nasmeju
Što na tebi nema zlata;
Niko ne zna tajni biser,
Što ga nosiš oko vrata.
----------------------------------------------------------
...
NI reči naše neće
Svetinju rušit tiju;
Čujemo samo jedno...
...
-----------------------------
Hm,da objasnim,ove tri tačke znače kad uzmem odlomak iz dela,a ovo bez tačaka znači da sam uzela prvu strofu te pesme.
Eto,sada smo završili sa Đulićima,i tek sam sada shvatila ovu strast prema zakrivljenim slovima,haha.I izvinite ako negde ima grešaka,vi ne znate da sam ja emotivna osoba i da se ja nečemu konkretno napisanom rasplačem.Hehe,ukvasih lepe Bugarske ruže na slici. Ah,prelepe su,zar ne?
Krecemo i do drugog dela.Kome uvodna slika i nije baš lepa...Što se mene tiče ,moja slika je ispala dobro,jer sam ovo bukvalno bacila tamo gde je rastao ladolež ( u ovih nekoliko postova sigurnoo ste primetili moju strast prema ladoležima,sećam se da me je moja pokojna prabaka učila kako da ,,puckam,, pupoljke ladoleža) ,pa je jedan čak i isplivao na sliku u gornjem levom uglu. Hajmo da čitamo odlomke(well,biće suzaaa,više nego pre,poplavaaa,hello!)
Mirno kuca srce moje
Ko u hramu svete zbilije
- Što mirišeš,pesmo moja
Kao tamjan bosilje?
------------------------------------
...
Srećan srećom ua njom gine
- Al ostaje još praznine
Njena s međa tužnom krije
- Al bol ipak ispuni je
---------------------------------------------
...
Ko je srećan,neka grli
Svoje snove
Nek ne muti vedri dušu,-
Nek ne čita pesme ove
----------------------------------------------------
...
Razmaknu se prostori beskrajni
Rastvore se vremena talasi,
Tad zadršću vasione širom
Tihih zvona nadzemaljski glasi.
-------------------------------------------------
...
I to je glasa tako
Rajski utešna moć
Od glasa tog se vedri
Žalosti moje noć!
Eto,više stvarno nisam mogla da pišem jer sam umorna od kompjutera,vama želim laku noć i da pročitate oba dve knjige,jako su lepe i dirljive.Svima će se dopasti.Meni se lično više sviđa prvi deo(a kome ne bi?)
Vidimo se u sledećem postu,baj!
Нема коментара:
Постави коментар